o poklanjanju

Ja mnogo volim poklone. Volim da poklanjam ljudima stvari, a gotovo jednako volim kada dobijem poklon. Smatram da je kod samog cina poklanjanja bitno pogoditi sta bi osobu kojoj poklanjate najvise obradovalo kako bi poklon imao smisla. Mada su i besmisleni pokloni sigurno jednako zabavni kao i oni pazljivo smisljeni. Kad malo bolje razmislim najvise i volim poklone za koje se odlucujem u trenutku zahvaljujuci trenutnoj asocijaciji na odredjenu osobu. Takodje smatram da su dobri pokloni i oni kada osobi kojoj poklanjate date nesto do cega je vama na ovaj ili onaj nacin stalo, nesto sto se sami napravili, a svakako nesto sto bi voleli da ta osoba ima. Velicina i vrednost poklona su POTPUNO efemerni. Ima ljudi koji smatraju da je poklanjanje cin sebicnosti i da u stvari sluzi da bi se osoba koja poklanja bolje osecala od osobe koja poklone dobija. To je po meni jako glupa teza jer ako ne poklanjas nesto od srca onda bolje da ni ne poklanjas, a na osobi koja prima je da svojom eventualnom reakcijom pojaca ovaj i inace dobar osecaj(mislim na osecaj koji se javlja pri poklanjanju). Da ne duzim mislim da ti isti ljudi koji poklanjanje smatraju duboko sebicnim cinom isto misle i o ljubavi poistovecujuci osecaj zaljubljenosti sa posesivnoscu. Takvi ljudi verovatno imaju citav niz emocionalnih problema ali to bas i nije tema za ovaj blog.
Na razmisljanje o poklonima me je naveo - naravno - poklon. Od porodicnog prijatelja sam dobio 12 ozbiljnih, kapitalnih monografija. Obradovao sam se ali sam istovremeno bio i veoma tuzan; obradovao sam se poklonu, a tuzan sam bio kad sam shvatio u kakvom je stanju taj covek. Naime, on vec dugo boluje od Parkinsonove bolesti i zalosno je sto mu je um i dalje tako britak a telo ne moze da isprati mozdane aktivnosti. Sto znaci da covek vec duze vreme ne radi ono u cemu je bio dobar. A bio je ozbiljan naucnik i josh bolji slikar. Poklonio mi je knjige verovatno smatrajuci da ce meni koristiti, i tim cinom je osim toga sto je pokazao koliko je velik covek probudio u meni potrebu da na neki nacin odgovorim tako sto cu se angazovati na nekoj novoj kreaciji. Da pojednostavim, prelistavanje ovih knjiga, podsecanje na poznato i otkrivanje propustenog i nepoznatog su probudili u meni zelju da napravim par novih slika. I zato iako ne citate ovaj blog - hvala Vam Chika Misho!