King Kong

Piter Dzekson je napravio novi monumentalni film, a mi smo momentalno pohitali u bioskope. Iako se maglovito secam cak i onih najpoznatijih scena iz originala (napravljenog pre vise od sedam decenija, tacnije 1933.), a iz rimejka iz sedamdesetih se osim Dzesike Lang ne secam nicega; imao sam veliku zelju da pogledam najnoviju verziju. King Kong je definitivno jedan od onih pop-kulturnih fenomena koji su preko noci postali opste mesto, pa se cesto i rabe, citiraju, parodiraju i paradiraju i u drugim medijima, ne samo u filmskom. Piter Dzekson je od malog filmadzije, autora opskurnih filmova poput Bad Taste-a prerastao u respektabilnog reditelja iz formacije razbijaca blagajni i upravo ta pozicija mu je osigurala mogucnost da za 207 miliona dolara napravi trosatnu(!) geek ekstravagancu. Dzeksonov King Kong je upravo to - film koji je, ljubitelj originala zbog kojeg je po sopstvenom priznanju i poceo da se bavi rezijom, napravio sebi za ce(i)f ne bi li ispunio svoj decacki san. I to je legitimna zelja. Kamo srece da se vise filmova rade sa toliko ljubavi, mada cu svakako prestati da mu verujem ako posle "Gospodara.." i "King Kong"-a to bude nastavio da govori i za svaki sledeci film. Medjutim, sve receno i nije vazno kad pred sobom konacno imamo "the film", a film kao i "Gospodar prstenova" uostalom, ima gomilu genijalnih momenata i gomilu scena koje je autor snimio samo iz poriva da ih snimi iako nisu uopste morale da budu u filmu. Tu narocito mislim na scene sa ogromnim crvima, insektima i slepim misevima bez kojih bi film jednako dobro funkcionisao.



No to onda verovatno ne bi bio Dzeksonov film. Narocito zanimljivo mi je bilo nadmetanje sa Spilbergovim dinosaurusima u delu filma koji se desava na Ostrvu Lobanja, kao i scena borbe izmedju T-Rexa (tacnije T-Rexova) i King Konga, koja mi deluje kao pokusaj samara Tarantinovoj sekvenci borbe izmedju Mlade i Crazy 88. Na srecu Dzekson nije ni Tarantino ni Spilberg, pa smo dobili odlicnog King Konga, mada meni ostaje utisak da bi film bio jos bolji da nije ni pokusavao da se takmici sa pomenutom dvojicom. Kako god da sam vam zvucao film je bolji od druga dva dela "Gospodara prstenova" i niposto ga ne treba propustiti. I, da - jedva cekam novi Tarantinov film jer njegova pretencioznost i intertekstualnost su ipak blizi mom poimanju vrhunske filmske zabave.