epizoda 3 ili kako je propao rokenrol

Rokenrol je u ovoj zemlji definitivno propao, a ko je za to kriv i nije preterano bitno; ono sto mislim da je bitno u ovom trenutku a vezano je za pojam rokenrola je to da ipak jos uvek u Srbiji ima velikih bendova. Tacnije receno jos uvek je Srbija u stanju da iznedri poneki bend za koji se sa sigurnoscu moze reci da je veliki. Pitate se kako je to moguce i koji su to bendovi? Pa poci cu od toga da ih u ovom trenutku ima toliko koji su vredni paznje da prakticno nema dovoljno publike koja zavredjuje takve grupe, sto je mozda u neku ruku srz problema. Poseban problem je i nedostatak valjanog trzista, a problem postaje tim komplikovaniji sto se trziste nosaca zvuka kakvo smo poznavali u drugoj polovini dvadesetog veka raspalo pojavom novih formata(MP3 prvenstveno) i sve veceg broja uzivalaca i kupaca muzike putem interneta. Cak se i Bilbordova lista pravi na osnovu broja placenih daunlouda neke pesme. Stvar ide dalje jer osim legalnih postoji i gomila nacina za "slobodno" skidanje muzike sa neta, ali to je posebna prica. Nekako sa krahom svetskog trzista se poklopilo i raspadanje ostataka naseg nekadasnjeg trzista, sto ce reci da smo se ni krivi ni duzni nasli u situaciji koja nas je dovela na ravnu nogu sa ostatkom planete iako smo mi u tu situaciju usli nesto pre zapada a svakako iz potpuno drugih razloga. Tu negde pocinju i prestaju slicnosti sa desavanjima u zemljama sa razvijenom muzickom industrijom. Fenomen scene pod embargom cu razmatrati neki drugi put na ovom istom mestu, a sad bih definitivno trebao da se pozabavim bendovima. Dakle, iako mnogi nece deliti misljenje sa mnom bicu slobodan da kazem da u ovom trenutku rade bar cetiri velika benda mladje generacije i to ovim redom: Jarboli, KKN, VROOOM i Eyesburn. Jarboli su iako '93. godine ne bih ni pomislio tako nesto izrasli u najzreliji iako ne i najproduktivniji bend svoje(moje) generacije. Ono sto oni demonstriraju poslednjih sezona je jedan od najupecatljivijih primera istrajnosti i stvaralacke kompetencije, narocito na EP-ju "uslovna sloboda" koji osim sto ima tri izuzetne pesme pleni i za mene neocekivanom energijom i svezinom u produkcijskom pristupu. Kanda Kodza i Nebojsa su albumom "prekidi stvarnosti" vratili dignitet pevanju na srpskom jeziku i time napravili ogroman korak ka povratku na antologijske pozicije stecene nakon "igracke placke" a tako neshvatljivo procerdane na sledecem studijskom ostvarenju. VROOOM za mene nije iznenadjenje jos od prethodnog izdanja ali je svakako iznenadjenje sa koliko entuzijazma i energije Marko Grubic i ekipa pristupaju onome sto rade. Albumi im vise funkcionisu kao celina nego sto im pesme ponaosob imaju hitoidnog potencijala, ali su svakako produkcijski i scenski VRHUNSKA ATRAKCIJA. Eyesburn kao uostalom i niko od pomenutih, nisu vise prva mlados' domace scene, ali su svakako odskocili od vecine bendova koji pokusavaju da to sto rade rade na engleskom jeziku i iako mislim da su njihovi najbolji nastupi iza njih, i dalje su kada su koncentrisani na ono sto rade jedan od najzanimljivijih i vizuelno najprijemcivijih bendova u nas. Ako se tome doda vrhunski mejnstrim koji gotovo redovno isporucuje Negativ, a koji nazalost nije mejnstrim samo u Srbiji danas, te ako se ovoj grupi izvodjaca dodaju i Lira Vega i E-play, kao i citav niz neiskoriscenih potencijala iz devedesetih doci cemo do slike koja i nije preterano crna. Malo li je kad ni nema kome...

epizoda 2 ili opet o odlozenom zadovoljstvu...

Da, opet o odlozenom zadovoljstvu jer kako bi drukcije nazvali nesto do cega stizete sa "minimalnim" zakasnjenjem od samo desetak, petnaestak, dvadesetak godina? Pitate se o cemu sad ovaj trabunja? E, vidite Vas vrli savremenik prica o necemu sto je svakako izdavacki poduhvat decenije koliko god da ta kovanica zvuci bombasticno i pretenciozno. Izdavacka kuca je nova a poduhvat je bez presedana u domacem izdavastvu. U pitanju je izdavacka kuca Beli put i njen katalog sa preko 100 stripskih i naslova grafickih novela. Elem pokupovali ljudi prava za sve ono bitno sto nam je u prethodne dve decenije bilo uskraceno ili bolje receno nedostupno na maternjem jeziku. Postujuci trzisnu logiku stripovi koji su objavljeni dosad su stampani u latinicnoj opremi verovatno ciljajuci i na stripofile iz susednih republika sa kojima jos uvek cinimo zajednicki "kulturni prostor" i krenuli su da izlaze u jednom za novcanik prosecnog Srbina zabrinjavajucem tempu. Hocu reci da su vec cetiri znacajna naslova na policama knjizara i striparnica a do sajma knjiga ce verovatno izaci jos cetiri. Prosecna cena je izmedju 10 i 12 ojra pa racunajte. Ono sto je dobro je da su to najnize cene u Evropi a obzirom da je na srpskom vredi svaki jurocent. Ispade da kukam nad novcicima ali tu se negde i krije prica iz naslova, dok neko nije ulozio novac u kupovinu prava, prevod, opremu i stampu ovih strip knjiga zadovoljstvo je bilo polovicno jer citanje "Povratka mracnog viteza" na engleskom jeste super iskustvo ali tek na mom jeziku zadovoljstvo je kompletno. I nema veze sto je strip prvi put objavljen 1986. i to je deo "principa odlozenog zadovoljstva". Propovednik, Sendmen, Kontrolori, Liga izuzetnih dzentlmena, 100 metaka, Dzon Konstantin, Povratak mracnog viteza, Knjige magije i druge knjige magije koje se tek prevode i spremaju za izdavanje su cisto zadovoljstvo na koje smo stvarno predugo cekali. No neko negde rece "pravda je spora ali dostizna"... i prestizna ako mene pitate.

Your Friendly Neighbor Vuk Popadic

epizoda 1 ili JBG

U nedelju sam isao u Arenu na zavrsne borbe na EP u kosarci. Kao pravi stanovnik "Zemlje kosarke" u proteklih dvadesetak godina , koliko zbivanja u ovom sportu pratim, cekao sam da u Srbiju dodju sve najbolje svetske ekipe. Jos dok sam trenirao i mastao kako cemo u Areni '94. na svetskom isprashiti Dream Team za koji ce, tada sam se nadao igrati MJ i Magic, bio sam siguran da cu bez obzira ispune se moji snovi ili ne, ja prisustvovati smotri najboljeg basketa na planeti. Bio sam siguran dvadeset godina da ako se ikad bude igralo kod nas da cu biti tamo. I dodje to prvenstvo(doduse evropsko)i ja bejah na finalnoj utakmici, ali tamo gledah neke druge reprezentacije. JBG. Da, i kupio sam dres na Champion-ovom standu, ali ne ovaj SCG, vec onaj JUGOSLAVIJA iz Indijanapolisa 2002. u kojem smo poslednji put osvojili medalju. JBG. I dosao sam kuci i napravio logo za majicu koju cu sam odstampati, na kojoj ce umesto SCG stajati JBG. Jer JBG nije nam se posrecilo. Da li se promenila igra(u sta iskreno sumnjam) ili su se promenili ljudi - ne znam. Znam da mi je bilo lepo u Areni, znam i da mi je ostao gorak ukus u ustima, ne od Sinalca tj. njegove Energys varijante koja je kostala skromnih 180 dingera, vec od toga da sam u tom danu gledao osam najboljih reprezentacija na kontinentu i da medju njima nije bilo reprezentacije moje zemlje. JBG. To je sve sto imam da kazem.

Iskreno Vas Vuk Popadic

Pokusajmo ovog puta mozda je ovako...

..rece Dusan Kojic Koja u nastavku recenice koja glasi:
Uvek isto pitanje cuju moje usi: kakav je to covek i sta mu je u dusi?
A resenje zagonetke nije, nije lako; no medjutim ovog puta mozda je ovako...
Zeleni zub nije ime moje ali ne-ne-neznalice ipak me se boje...

Vidim da su drugari zeljni da nesto procitaju na ovom mom blogu, al' nekako nikako da pocnem da pisem. Nisam, u stvari, siguran sta to treba da bude Moogachaka blog. Dnevnik nekakav mozda? Ili samo poligon za iznosenje misljenja o kojecemu?
dok ne smislim, pisacu Vam o onome sto mi se desava ovih dana...
Idemo dakle epizoda 1 ili ...

prvi put sa kompom na blogovanje

evo jednog, neoriginalnog, prvog posta koji ce biti postavljen chisto da bi video na shta bi ovaj blog mogao lichiti... pisacu vam o svemu i svachemu shto mi se ovih dana vrzma po glavi, a verujte toga je uvek dosta i nije bash uvek najprijatnije za okolinu...necu biti poetichan i patetichan...ma chitacete vec