Heroj

Obecao sam prijateljima da cu napisati nesto o koncertu Lou Reeda. Obecao sam da ce to biti vrlo brzo. Obecao sam takodje da cu uopste nesto pisati na blogu, a onda nisam napisao nista tri meseca. No ovo nije prica o meni, ovo je prica o Heroju.
Lou Reed je heroj za mnoge koji vole da sa nekom vrstom empatije posmatraju zivote i umetnicke opuse ljudi cija umetnicka dela vole, misle da razumeju i na nekom nivou(gotovo uvek nebitno na kom) prepoznaju nesto svoje u njima/njemu(delima/umetniku). Lou Reed je heroj koji i sa sezdeset tri (ne)stvarno prozivljene godine postuje svoj umetnicki kredo. Lou je covek koji ponovo ispisuje Po-ovog "Gavrana". Reed je covek koji pljuje na cirkus koji je pratio "Factory".
L.R. je covek koji dodje u Beograd prvi put posle bezmalo cetrdeset godina umetnickog delovanja i svira ono sto mu se u tom trenutku svira ili vec ono sto misli i oseca da treba. Jednom je rekao da nije r'n'r zvezda, da je samo pisac koji svira i pravi svoje stvari - muziku Lou Reeda sa recima Lou Reeda. Dakle jednom recju-trubadur; naravno ne dubrovacki vec onakav kakve je Amerikana znala da iznedri u dvadesetom veku - negde na nivou Johnny Casha, Leonarda Cohena i Boba Dylana, a rame uz rame sa Nick Cave-om(Amerikana ne podrazumeva pripadnost americkoj naciji, rec je o periodu i imperijalnom uticaju op.a.),Tom Waits-om i svim velicanstvenim promasajima i uspesima Iggy Pop-a. Na momente teatralniji od pomenutih a cesto bucniji, direktniji i jednostavniji.
Heroj.
A svaka prica se kao i ona u filmu Zeng Yimo-a "Heroj" moze ispricati u 90 minuta (dobrog filma ili koncerta), ili u tri do pet minuta neke rock pesme, u par meseci neke ljubavne veze, te naravno i u par recenica nekog teksta(recimo na blogu); problem je sto bi mi uvek vise i da ono sto nam prija neprestano traje.
Heroj zna da ne treba tako.
Heroj tezi nekom visem cilju.
Zato je Heroj kao i Kralj na kraju uvek sam.